Kada treba da odete kardiologu: znaci koje ne treba ignorisati

Srce retko kada otkaže bez najave. Problem je što su prve najave obično tihe i lako ih je pripisati umoru, godinama ili stresu. Ovaj tekst objašnjava koji znaci zaslužuju pregled, ko treba kod kardiologa i kada nema simptoma, i šta se zapravo radi tokom kardiološkog pregleda.

Prvo najvažnije: kada ne zakazujete pregled, nego zovete Hitnu pomoć

Postoje tegobe koje se ne rešavaju zakazivanjem termina. Pozovite 194 ili odmah idite u najbližu ustanovu ako se javi:

• bol ili stezanje u grudima koje traje duže od 20 minuta i ne prolazi u mirovanju;
• bol u grudima praćen hladnim znojem, mučninom, bledilom ili osećajem straha;
• bol koji se širi u levu ruku, vilicu, vrat, rame ili između lopatica;
• iznenadni, teški nedostatak vazduha, naročito u ležećem položaju;
• gubitak svesti ili nesvestica bez jasnog povoda;
• iznenadna slabost jedne strane tela, pad ugla usana ili nerazgovetan govor.

Kod žena i osoba sa dijabetesom infarkt se često ne javlja klasičnim bolom u grudima, već neobjašnjivim zamorom, mučninom, bolom u leđima ili vilici i gubitkom daha. Zbog toga se lakše previdi i češće se kasni sa dolaskom. Bolje je jednom otići nepotrebno nego jednom zakasniti.

Simptomi zbog kojih treba da zakažete kardiološki pregled

Ovo su tegobe koje nisu hitne, ali se ne rešavaju čekanjem da prođu same:

• Gubitak daha pri naporu koji ranije niste imali — stepenice do drugog sprata koje su nekada bile rutina, a sada zahtevaju pauzu.
• Bol, pritisak ili žarenje u grudima pri naporu koje popušta kada stanete. Ovo je klasičan obrazac angine pektoris i traži pregled, čak i kada je blago.
• Lupanje srca, preskakanje ili osećaj da srce „juri“, posebno ako traje duže ili se javlja u mirovanju.
• Otok potkolenica i skočnih zglobova, naročito ako je izraženiji uveče i ako ide uz gubitak daha.
• Nesvestica, vrtoglavica ili osećaj bliske nesvestice pri ustajanju ili naporu.
• Izražen zamor koji ne prolazi odmorom, bez drugog objašnjenja.
• Trajno povišen krvni pritisak izmeren kod kuće u više navrata.

Ko treba na preventivni pregled iako nema nikakve tegobe

Najveći deo bolesti srca i krvnih sudova razvija se godinama, potpuno nemo. Zato preventivni pregled ima smisla i kada se osećate sasvim dobro — ako imate jedan ili više faktora rizika:

Faktori rizika koje ne možete promeniti

• godine života — rizik raste posle 45. godine kod muškaraca i posle 55. kod žena;
• porodična istorija: infarkt ili moždani udar kod oca ili brata pre 55. godine, odnosno kod majke ili sestre pre 65. godine.

Faktori rizika na koje možete uticati

• pušenje, uključujući i pasivno;
• povišen krvni pritisak;
• povišen holesterol, naročito LDL frakcija;
• dijabetes i predijabetes;
• gojaznost, posebno nagomilana mast oko struka;
• fizička neaktivnost;
• hronični stres i nedovoljno sna.

Ako imate dva ili više ovih faktora, preventivni kardiološki pregled nije preterivanje — to je najjeftiniji deo lečenja koji ćete ikada platiti.

Šta obuhvata kardiološki pregled

Kardiološki pregled je neinvazivan i bezbolan. Obavlja ga specijalista interne medicine — kardiolog. Osnovni pregled traje oko 20 do 30 minuta.

Razgovor i fizikalni pregled

Prvi i najvažniji deo je razgovor: kakve su tegobe, kada se javljaju, šta ih pokreće i šta ih smiruje, koje lekove pijete, kakve su bolesti u porodici. Zatim sledi merenje krvnog pritiska i pulsa, slušanje srca i pluća i provera da li ima otoka. Dobar deo dijagnoze postavi se već ovde.

EKG (elektrokardiogram)

Snimanje električne aktivnosti srca preko elektroda na grudnom košu i ekstremitetima. Traje nekoliko minuta, ne boli i nema nikakvih posledica. EKG pokazuje ritam srca, znake poremećaja u dotoku krvi, zadebljanje srčanog mišića i tragove ranije preležanog infarkta.

Važno je znati i ograničenje: EKG snima ono što se dešava u tom trenutku. Uredan EKG ne isključuje sa sigurnošću bolest srca — zato postoje dodatna ispitivanja.

Holter EKG

Mali uređaj koji nosite 24 sata dok obavljate uobičajene dnevne aktivnosti i spavate. Beleži rad srca neprekidno. Nezamenjiv je kada su tegobe povremene — lupanje srca, preskakanje, nesvestice — jer takve smetnje gotovo nikada ne pogodite u nekoliko minuta običnog EKG-a. Tokom nošenja vodite kratak dnevnik: kada ste osetili tegobu i šta ste tada radili.

Ultrazvuk srca (ehokardiografija)

Pregled sondom i gelom, bez zračenja i bez ikakve pripreme. Za razliku od EKG-a, koji pokazuje električnu sliku, ultrazvuk pokazuje građu i rad srca: kako se kreću zidovi, kako rade zalisci, koliko je srčani mišić zadebljao, koliko krvi srce izbaci pri svakom otkucaju i ima li tečnosti oko srca.

U Medica Novi možete uraditi sve navedeno — kardiološki pregled, EKG, holter EKG i ultrazvuk srca — kao i laboratorijske analize koje idu uz njih: lipidni status, glukozu i ostale biohemijske parametre.

Kako da se pripremite za pregled

• Ponesite staru dokumentaciju — ranije EKG-ove, otpusne liste, nalaze. Poređenje sa starijim snimkom lekaru često znači više od samog nalaza.
• Napišite spisak lekova koje pijete, sa dozama. Uključite i suplemente.
• Ne prekidajte terapiju na svoju ruku pred pregled.
• Ako ste merili pritisak kod kuće, ponesite izmerene vrednosti — sedam dana merenja ujutru i uveče vredi više od jednog merenja u ordinaciji.
• Za ultrazvuk srca nije potrebna posebna priprema. Obucite nešto što se lako skida.
• Za holter izbegavajte kreme i losione na grudima toga dana, a uređaj se ne sme kvasiti.

Pet stvari koje sami možete da uradite za srce

1. Prestanite da pušite. Nijedna terapija ne donosi toliku korist u tako kratkom roku.
2. Krećite se najmanje 150 minuta nedeljno umerenim intenzitetom — brzo hodanje se računa. Pet puta po pola sata je dovoljno.
3. Smanjite so. Najviše soli ne dolazi iz slanika, nego iz hleba, suhomesnatog, sireva i gotove hrane.
4. Merite pritisak kod kuće ako vam je ikada bio povišen, i zapisujte vrednosti.
5. Kontrolišite holesterol i šećer jednom godišnje ako imate faktore rizika. Oba se otkrivaju običnom analizom krvi, a oba godinama ne bole.

Česta pitanja

Da li je za kardiološki pregled potreban uput?

Za pregled u privatnoj praksi uput nije potreban. Dovoljno je da zakažete termin.

Da li EKG boli?

Ne. Elektrode se lepe na kožu, snimanje traje nekoliko minuta i ne osećate ništa. Kroz telo ne prolazi struja — aparat samo beleži.

Koja je razlika između EKG-a i ultrazvuka srca?

EKG pokazuje električni rad srca — ritam i provodljivost. Ultrazvuk pokazuje građu i pokretljivost — zalisce, zidove i pumpnu funkciju. Odgovaraju na različita pitanja i često se rade zajedno.

Nosim holter — mogu li normalno da živim tih 24 sata?

Da, i baš to se traži. Idite na posao, šetajte, spavajte kao i obično. Jedino se uređaj ne sme kvasiti, pa se tuširanje odlaže za posle skidanja.

Imam 40 godina i nemam tegobe. Treba li mi pregled?

Ako nemate nijedan faktor rizika, dovoljna je redovna kontrola pritiska i analiza krvi. Ako pušite, imate povišen pritisak, holesterol, dijabetes ili je neko u bližoj porodici rano imao infarkt — preventivni pregled ima smisla i bez tegoba.

Koliko traje pregled?

Pregled sa EKG-om obično oko 20 do 30 minuta. Ultrazvuk srca zahteva dodatnih dvadesetak minuta.

Zakažite kardiološki pregled u Medica Novi

U Zavodu Medica Nova u Novoj Pazovi kardiološke preglede obavljaju specijalisti interne medicine — kardiolozi, uz mogućnost da se EKG, holter EKG, ultrazvuk srca i potrebne laboratorijske analize urade na jednom mestu.

• Telefon: +381 66 886 2222
• Adresa: Kralja Petra I Karađorđevića 92a, II sprat, 22330 Nova Pazova
• Radno vreme: ponedeljak–petak, 08.00–15.00

Zakažite pregled →

---

Autor teksta: dr Aleksandar Aleksić, specijalista interne medicine — kardiolog, Zavod Medica Nova, Nova Pazova.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje lekarski pregled, dijagnozu niti terapiju. Za tegobe i savet koji se odnosi na vaše stanje obratite se svom lekaru.