Ako zaposleni provodi četiri sata dnevno ili više ispred ekrana, on po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu spada u posebnu grupu — i poslodavac prema njemu ima obaveze koje se najčešće ne znaju ili se preskaču. Ovaj tekst objašnjava ko se računa u tu grupu, šta poslodavac mora da obezbedi, šta obuhvata pregled vida i kako urediti radno mesto da glava, vrat i oči ne trpe.
Ko se smatra zaposlenim koji radi sa ekranom
Prag je jasan: najmanje četiri časa dnevno rada sa opremom sa ekranom. Pri tome se ne gleda samo klasičan računar — u opremu sa ekranom spadaju i laptop, terminal, ekran za nadzor proizvodnje ili kasa, sve dok je ekran deo posla, a ne uzgredni alat.
To znači da u tu grupu ne spadaju samo programeri i knjigovođe. Spadaju i:
- administrativni radnici, referenti i operateri u pozivnim centrima;
- dispečeri, radnici na nadzoru procesa i kontroli kvaliteta preko monitora;
- projektanti, grafičari, radnici u prodaji koji ceo dan rade u softveru;
- zaposleni koji rade od kuće — obaveze poslodavca ne prestaju zato što je radno mesto u stanu.
Sat ili dva dnevno ne ulazi u ovaj režim. Ali kad je ekran glavno sredstvo rada, četiri sata se skupe brže nego što izgleda.
Šta poslodavac mora da obezbedi
Rad sa ekranom je uređen posebnim pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom. Obaveze poslodavca svode se na četiri stvari.
1. Procena rizika za ta radna mesta
Radna mesta sa ekranom moraju biti prepoznata u aktu o proceni rizika, sa opisom uslova — osvetljenje, odsjaj, položaj monitora, stolica, mikroklima. Bez toga se sve ostale obaveze ne mogu ni pratiti, jer se ne zna ko je u toj grupi.
2. Pregled vida
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pregled vida:
- pre početka rada na radnom mestu sa ekranom;
- periodično, u razmacima koji su utvrđeni aktom o proceni rizika;
- na zahtev zaposlenog, kad god se pojave tegobe sa vidom koje mogu biti povezane sa radom na ekranu.
Pregled obavlja specijalista medicine rada, a ako on proceni da je potrebno — zaposleni se upućuje i na oftalmološki pregled.
3. Naočare za rad na ekranu — o trošku poslodavca
Ovo je deo koji najviše iznenađuje. Ako pregled pokaže da zaposlenom trebaju posebna sredstva za korekciju vida namenjena radu na ekranu, a obične naočare koje već nosi nisu odgovarajuće, trošak tih naočara snosi poslodavac. Zaposleni ne može biti obavezan da ih plati sam.
4. Pauze i promena aktivnosti
Rad mora biti organizovan tako da se rad na ekranu povremeno prekida — pauzama ili prelaskom na druge poslove koji ne opterećuju oči i ne zahtevaju isti položaj tela. Osam sati bez ustajanja nije „vredan radnik“, nego radno mesto koje nije uređeno po propisu.
Šta obuhvata pregled vida
Pregled je kratak, neinvazivan i za većinu ljudi gotov za petnaestak minuta. Obuhvata:
- oštrinu vida na daljinu i na blizinu — jer je ekran na „srednjoj“ udaljenosti, koja ni jednim ni drugim naočarima često nije pokrivena;
- refrakciju — da li postoji nekorigovana kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam;
- razgovor o tegobama — suvoća, peckanje, zamućen vid krajem dana, glavobolje;
- procenu da li je potreban oftalmolog — kod sumnje na bolest oka, a ne samo na grešku u refrakciji.
Rezultat je nalaz sa preporukom: rad bez korekcije, rad sa postojećom korekcijom, ili potreba za naočarima za rad na ekranu. Taj nalaz je osnov za obavezu poslodavca iz prethodnog poglavlja.
Kada je radno mesto u aktu o proceni rizika označeno kao radno mesto sa povećanim rizikom, pregled vida je deo šireg prethodnog i periodičnog pregleda, a ne posebna procedura.
Najčešće tegobe kod rada za računarom
Sindrom računarskog vida
Ispred ekrana trepćemo dvostruko ređe nego inače, pa se suzni film ne obnavlja i oko se suši. Uz to, fokus na istoj udaljenosti satima zamara mišiće koji podešavaju sočivo. Rezultat: peckanje, crvenilo, osećaj peska u očima, zamućen vid krajem dana i glavobolja iznad obrva. Nije bolest oka i ne oštećuje vid trajno, ali svakodnevno kvari koncentraciju i radni učinak.
Vrat i ramena
Monitor koji je prenisko (tipično: laptop na stolu) tera glavu napred i nadole. Svakih par centimetara nagiba glave višestruko povećava opterećenje vratne kičme. Odatle ukočen vrat, bol između lopatica i glavobolja iz potiljka — tegobe koje se lečenjem ublažavaju, a uređenjem radnog mesta uklanjaju.
Šake i podlaktice
Ručni zglob savijen nagore ili u stranu satima na mišu i tastaturi opterećuje tetive i živce u kanalu zgloba. Prvi znaci su trnjenje prstiju, posebno noću, i slabost stiska. Ako se jave, ne čekati — u ranoj fazi je dovoljna promena položaja i pauze, u kasnijoj se već razgovara o lečenju.
Leđa i cirkulacija
Dugotrajno sedenje bez prekida opterećuje slabinski deo kičme i usporava cirkulaciju u nogama. To nije tema samo za ortopeda — sedenje bez ustajanja je i faktor rizika za povišen krvni pritisak i metaboličke poremećaje.
Kako urediti radno mesto — pet stvari koje najviše menjaju
- Gornja ivica ekrana u visini očiju, na udaljenosti ispružene ruke. Ako radite na laptopu, podignite ga i priključite spoljnu tastaturu i miša — ovo je jedina izmena koja rešava i vrat i oči odjednom.
- Prozor sa strane, ne iza ekrana i ne iza leđa. Svetlo iza ekrana tera oko da se bori sa kontrastom; svetlo iza leđa pravi odsjaj na ekranu. Bočno svetlo ne smeta.
- Pravilo 20-20-20: na svakih 20 minuta pogledajte 20 sekundi u nešto udaljeno oko 6 metara (20 stopa). Mišići oka se opuste, a treptanje se vrati na normalu.
- Ustanite bar jednom na sat. Dva minuta hoda vrede više od skupe stolice. Stolica ipak treba da ima podesivu visinu i oslonac za slabinski deo leđa, sa stopalima na podu.
- Ručni zglob ravan. Tastatura i miš u visini lakta, podlaktica oslonjena, zglob ne savijen. Ako trnu prsti — to je znak da položaj nije dobar, ne da treba „istrpeti“.
Ništa od ovoga ne košta mnogo. Najskuplja stavka — spoljni monitor ili postolje za laptop — vraća se kroz manje bolovanja i bolju koncentraciju u prvih nekoliko meseci.
Česta pitanja
Radim za računarom oko tri sata dnevno. Važe li obaveze i za mene?
Prag iz pravilnika je četiri časa dnevno. Ispod toga poslodavac nema posebne obaveze vezane za ekran, ali opšte pravilo o bezbednom radnom mestu i dalje važi — pa se preporuke za uređenje radnog mesta isplate svima.
Ko plaća pregled vida?
Poslodavac. Pregled je njegova obaveza iz propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i ne može se prebaciti na zaposlenog, kao ni trošak naočara za rad na ekranu ako pregled pokaže da su potrebne.
Već nosim naočare. Trebaju li mi posebne za računar?
Zavisi od nalaza. Naočare za daljinu ili za čitanje često ne pokrivaju udaljenost ekrana, pa se oko napreže uprkos korekciji. Pregled to pokaže brzo — i tek tada se zna da li su posebne naočare potrebne.
Koliko traje pregled i da li mogu istog dana?
Sam pregled vida traje petnaestak minuta. Kod nas se najčešće obavlja u okviru istog dolaska, a za grupe zaposlenih termine dogovaramo unapred, tako da se rad u firmi ne prekida.
Da li rad na ekranu trajno kvari vid?
Ne postoje dokazi da rad na ekranu sam po sebi trajno oštećuje oko. Ono što radi jeste da otkrije postojeću, do tada neprimećenu grešku vida i da izazove zamor i suvoću — a obe stvari se rešavaju pregledom i uređenjem radnog mesta.
Pregledi za zaposlene koji rade sa ekranom — u Medica Novi
U Zavodu Medica Nova u Novoj Pazovi obavljamo preglede vida za zaposlene koji rade sa ekranom, kao i kompletne prethodne i periodične preglede za radna mesta sa povećanim rizikom. Za poslodavce organizujemo grupne termine i dostavljamo nalaze u obliku koji se direktno uklapa u evidenciju iz akta o proceni rizika.
- Telefon: +381 22 2150 567
- Adresa: Kralja Petra I Karađorđevića 92a, II sprat, 22330 Nova Pazova
- Radno vreme: ponedeljak–petak, 08.00–15.00
Pogledajte sve usluge medicine rada → ili zakažite termin.
Autor teksta: Služba medicine rada, Zavod Medica Nova, Nova Pazova.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera. Obaveze poslodavca proizlaze iz propisa o bezbednosti i zdravlju na radu koji se mogu menjati, a ocenu zdravstvenog stanja daje lekar na osnovu pregleda.
