Obaveza upućivanja zaposlenih na lekarski pregled ne nastaje zato što je neko tako odlučio, nego zato što je poslodavac sam, svojim Aktom o proceni rizika, neko radno mesto proglasio radnim mestom sa povećanim rizikom. Od tog trenutka roku počinje da teče sat, a jedan rok se u praksi propušta češće od svih ostalih.
Sve počinje od Akta o proceni rizika
Poslodavac je taj koji utvrđuje koja su radna mesta sa povećanim rizikom. To se radi Aktom o proceni rizika i tu se popisuju konkretne štetnosti i opasnosti — buka, hemijske materije, prašina, vibracije, rad na visini, rad sa ekranom duže od četiri sata dnevno, i tako redom.
Kad je radno mesto jednom tako označeno, iz toga automatski slede dve obaveze: prethodni pregled pre početka rada i periodični pregledi dok taj rad traje. Vrsta pregleda ne bira se nasumično — određuje je baš ono što u Aktu piše kao rizik.
Praktična posledica: ako vam je Akt o proceni rizika zastareo ili površan, i pregledi će biti pogrešni. Nije retko da se šalju ljudi na pregled koji im ne treba, dok oni kojima treba ostanu nepregledani.
Prethodni pregledi — četiri situacije u kojima su obavezni
Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom („Sl. glasnik RS“ br. 120/2007, 93/2008 i 53/2017) precizno navodi kada se prethodni pregled mora obaviti:
- Pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom.
- Pre premeštaja zaposlenog na radno mesto sa povećanim rizikom.
- Kada je na postojećem radnom mestu utvrđena nova vrsta rizika.
- Ako je zaposleni sa tog radnog mesta odsustvovao duže od 12 meseci.
Treća i četvrta stavka su one koje se najčešće previde. Promenili ste tehnologiju ili uveli novu hemikaliju — to je nova vrsta rizika. Radnik se vratio sa dužeg bolovanja ili porodiljskog — ide na prethodni pregled, ne na periodični.
Periodični pregledi i rok koji se najčešće propušta
Periodični pregledi se rade po istom Pravilniku, sa ciljem praćenja i ocenjivanja zdravstvenog stanja i radne sposobnosti zaposlenog za konkretne poslove. Rok između pregleda vezan je za vrstu utvrđenog rizika.
A evo detalja koji u praksi pravi najviše problema:
Poslodavac je dužan da zaposlenog uputi na periodični pregled najkasnije 30 dana pre isteka roka. Ne na dan isteka — trideset dana ranije.
Zbog toga se termini ne planiraju „kad stigne“, nego unazad: uzmete datum poslednjeg pregleda, dodate rok iz Akta o proceni rizika, oduzmete mesec dana — i to je datum do kojeg upute moraju da budu izdati. Firme koje ovo vode u tabeli sa podsetnikom nemaju problem. Firme koje se oslanjaju na pamćenje ga imaju svake godine.
Šta pregled obuhvata
Opšti deo — isti za sve
Odnosi se na sve zaposlene na radnim mestima sa povećanim rizikom i obuhvata anamnestičke podatke, lekarski pregled sa osnovnom antropometrijom, ispitivanje funkcije vida, kao i osnovnu procenu opšteg zdravstvenog stanja.
Specifični deo — zavisi od rizika
Ovaj deo se određuje prema štetnostima navedenim u Aktu o proceni rizika. U praksi to znači, na primer:
- buka → ispitivanje sluha;
- rad na visini → procena ravnoteže i neurološkog statusa;
- hemijske materije i prašina → ispitivanje funkcije pluća i ciljane laboratorijske analize;
- rad sa ekranom duže od 4 sata dnevno → detaljnija procena vida;
- fizički naporan rad → procena koštano-mišićnog sistema i kardiovaskularnog opterećenja.
Zato dva radnika iz iste firme mogu imati potpuno različit obim pregleda — jer rade na različitim radnim mestima sa različitim rizicima.
Šta poslodavac treba da pripremi
Da bi pregledi prošli za jedan dolazak umesto za tri, pripremite unapred:
- Važeći Akt o proceni rizika — iz njega se čita šta se kod koga ispituje.
- Spisak zaposlenih po radnim mestima, sa naznakom rizika za svako radno mesto.
- Upute za svakog zaposlenog koji ide na pregled.
- Datume prethodnih pregleda, da se rokovi ne bi računali napamet.
- Ako imate više desetina zaposlenih — dogovoren raspored po smenama, da proizvodnja ne stane.
Tri greške koje se najčešće ponavljaju
- Pregled se zakazuje kad rok već ističe. Obaveza je da se uput izda 30 dana ranije, a ne da se pregled obavi u poslednjoj nedelji.
- Šalju se svi zaposleni, na isti pregled. Radna mesta bez povećanog rizika nemaju istu obavezu, a ona sa rizikom nemaju isti obim pregleda. To je istovremeno i nepotreban trošak i propust.
- Evidencija se ne vodi ili se vodi neuredno. Kada dođe inspekcija, ne dokazuje se rečima nego izveštajima o obavljenim pregledima i datumima.
Česta pitanja
Da li periodični pregled treba i zaposlenima koji nisu na radnom mestu sa povećanim rizikom?
Po ovom Pravilniku — ne. Obaveza se odnosi na radna mesta koja su Aktom o proceni rizika označena kao mesta sa povećanim rizikom. Mnogi poslodavci ipak organizuju preglede i za ostale zaposlene, ali to je onda njihova odluka, a ne zakonska obaveza.
Radnik se vraća posle 14 meseci bolovanja. Periodični ili prethodni pregled?
Prethodni. Odsustvo duže od 12 meseci sa radnog mesta sa povećanim rizikom je jedan od četiri slučaja kada je prethodni pregled obavezan.
Uveli smo novu mašinu i novu hemikaliju. Da li čekamo sledeći redovni rok?
Ne. Nova vrsta rizika na postojećem radnom mestu sama po sebi traži prethodni pregled, nezavisno od toga kada je bio poslednji periodični.
Ko snosi trošak pregleda?
Poslodavac. Pregledi koji proizlaze iz Akta o proceni rizika su njegova obaveza i njegov trošak.
Možemo li da dovedemo celu smenu odjednom?
Da, i tako je najefikasnije. Raspored se dogovara unapred, po grupama, da proizvodnja ne bi stajala.
Šta ako pregled pokaže da zaposleni nije sposoban za to radno mesto?
Izveštaj sadrži ocenu radne sposobnosti za konkretne poslove i, po potrebi, preporuke. Dalji koraci — od dodatnih mera zaštite do premeštaja — su na poslodavcu, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.
Organizujemo preglede za vaš kolektiv
Zavod Medica Nova u Novoj Pazovi bavi se medicinom rada kao primarnom delatnošću — prethodni i periodični pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom, uz sve potrebne laboratorijske analize na istom mestu.
Za firme raspored dogovaramo unapred, po grupama i smenama, tako da vam pregledi ne zaustave posao.
- Telefon: +381 22 2150 567
- Adresa: Kralja Petra I Karađorđevića 92a, II sprat, 22330 Nova Pazova
- Radno vreme: ponedeljak–petak, 08.00–15.00
Više o službi medicine rada → ili pošaljite upit za kolektiv.
Autor teksta: Služba medicine rada, Zavod Medica Nova, Nova Pazova.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera i objašnjava opšti postupak. Obim i rokovi pregleda utvrđuju se prema Aktu o proceni rizika konkretnog poslodavca, a propisi se mogu menjati.
